Kako podstaći dete da izrazi svoju kreativnost?

Motivacija je neophodna svakom detetu kako bi u najboljem mogućem svetlu izrazila svoju kreativnost. Bilo da je reč o različitim igrama, crtanju ili pak individualnom ili grupnom sportu, značajnu ulogu ima nivo motivisanosti deteta.

Postoje dve vrste motivacije - unutrašnja i spoljašnja motivacija.

Unutrašnju motivaciju dete jednostavno poseduje u sebi. Kada ono radi nešto na šta ga niko ne primorava ili ne podseća može se nazvati unutrašnjom motivacijom.

Sa druge strane spoljašnja motivacija je kada dete radi nešto da bi se dokazalo nekom drugom, npr. roditeljima, učiteljima, trenerima... Motivisani su time da ostave dobar utisak i podstaknuti su spoljašnjim faktorima.

Kako motivisati dete da zavoli sport?

Veoma je važno da roditelji imaju svest o tome da je najbolje za decu da se bave sportom od malih nogu. Istraživanja su pokazala da se ova, jednom stečena navika, održava i u odraslom dobu.

Potrebno je osmisliti sportske na pravi način kako bi deci sport predstavljao zadovoljstvo, a ne opterećenje i izvor nezadovoljstva.

Psiho-fizičko sazrevanje dece je individualno, tako da je nemoguće odrediti univerzalno vreme za početak bavljenja sportom. Istraživanja su pokazala da su deca već oko 6 godine života motorički i psihički spremna za bavljenje sportom. S toga, i stručnjaci u našoj sredini misle da je najbolje da deca oko 7 godine počnu da treniraju ekipne sportove. Upravo iz tog razloga što bavljenje sportom može pomoći deci da lakše prebrode velike promene koje donosi sam polazak u školu.

U današnje vreme deci se, pored škole, često nameću i druge obaveze poput raznih sekcija, plesa, učenja stranih jezika, muzičkih škola... Pre svega, potrebno je dobro proceniti koji talenat poseduje dete, zatim za šta dete pokazuje najviše interesovanja, kao i objektivne mogućnosti deteta. Roditeljska uloga je presudna u toj proceni, kao i u usmeravanju deteta na pravi način. U svemu tome potrebno je naći balans i ne opterećivati decu, već ih pustiti da uživaju u detinjstvu.

Kako motivisati decu da se zainteresuju za crtanje?

U dečjem likovnom izražavanju motivacija se odlikuje spontanim i radosnim pristupom crtanju, slušanju vlastitih zahteva.

Roditelji mogu podstaknuti dete pružajući mu sadržaj za koji znaju da su emotivno povezani. Što su deca mlađa emocije se više nameću kao esencija uspešnog likovnog izražavanja . Na žalost, posle šeste godine i kroz školovanje zapostavljaju se emocije , što često dovodi do emocionalne deficitarnosti u vaspitanju.

Postoje različite vrste kreativnosti kada je reč o likovnom stvaralaštvu:

Ekspresivna kreativnost - sa kojom se susrećemo u spontanim dečijim crtežima;
Produktivna kreativnost - pri kojoj dete vlada određenim veštinama i prikazuje svoju originalnost;
Inventivna kreativnost - kao pojavu opažanja, do tada, novih i neobičnih veza i načina izražavanja umetnosti i dosetljivosti;
Emergentna kreativnost - u retkim slučajevima se javlja kod mlađeg uzrasta kao potpuno nova ideja;

Kreativna deca razvijaju se u kreativne ljude sa odlikama da budu otvoreni za unutrašnja i spoljašnja iskustva, osetljivi i strpljivi, istrajni... Takva deca često su radoznala i neretko postavljaju korisna pitanja "Zašto...?", sposobna su za razmišljanja koja se suprotstavljaju logici.

Kako bi roditelji pomogli deci da razviju kreativnost preporučuje se da:

Proces rada vrednuju više od samog crteža,
Pokušavaju da smanje stres kod samog deteta,
Ohrabruju, cene samoizražavanje dece,
Izlažu i čuvaju njihova mala dela,
Ne insistiraju na strogoj urednosti i daju detetu što je više moguće slobode,
I, možda nešto što je najbitnije, daju im podršku i uvek pohvale njihov trud.

Primer:

Na crtežu je prikazana mama jednog nadarenog dečaka. Reč je o mladom umetniku, Dušanu Stanisavljeviću iz Novog Sada, koji je sa tek navršene 4 godine naslikao temperama svoju mamu. Njegov rad je bio izložen na međunarodnoj izložbi mladih umetnika u Dečjem kulturnom centru- Beograd. Tom prilikom je dobio individualnu pohvalu u starosnoj kategoriji od 4 do 6 godina.

Dakle, možemo zaključiti da je deci najbitnija sloboda i samostalnost u radu, previše kritike može im odmoći prilikom kreativnog izražavanja i stvaranja. Takođe, neophodno je imati poverenje u svoje dete, ne opterećivati ga previše i jednostavno pustiti ga da bude dete!