Kako olakšati deci prelazak iz vrtića u školsko doba

Postoje značajne razlike u pristupu i načinu obrazovanja dece u predškolskom i školskom uzrastu. Polazak u školu za dete predstavlja jednu od najznačajnijih prekretnica u njegovom životu, ali takođe i period pun nepoznanica, kako za njega, tako i za njegove roditelje. U zavisnosti od individualnih psihofizičkih karakteristika dete se lakše ili teže adaptira na školsku sredinu i sam proces učenja.

S druge strane, kroz čitav predškolski period dete se intenzivno razvija i formira različite sposobnosti i navike. Plan i program predškolskog vaspitanja i obrazovanja počiva na ideji da dete UČI KROZ IGRU i na takav način izrasta u aktivno kreativno biće, budući da je igra i kreativni akt.

Nagli prelazak iz igrovnih u nastavne aktivnosti, zasnovanih na realizaciji zadataka po striktno utvrđenim pravilima, teško da može odgovarati trenutnim razvojnim mogućnostima i potrebama dece. Iz tog razloga dolazi do različitih problema u radu sa prvacima. Teško je privući pažnju đaka prvaka: brzo gubi koncentraciju, teško mu je da radi domaće zadatke, brzo mu dosade aktivnosti na času itd, samo su neki od problema sa kojima se susreću mnogi đaci a samim tim i njihovi roditelji.

Na samom početku školovanja jedan deo nastavnih aktivnosti trebalo bi organizovati kroz igru, kako bi se prevazišao "otpor" prema školi. Taj otpor nije usmeren na nastavne sadržaje, već na način njihovog prezentovanja. Imajući u vidu uzrasne osobine jednog sedmogodišnjaka (radoznalost, potreba za samostalnošću), kao i prirodu svakog deteta, da su stalno u pokretu, ispituju, istražuju, "gospodare" situacijama itd, od velikog je značaja razmotriti mogućnost uključivanja igre u nastavne metode u periodu adaptacije na školske obaveze i učenje.

Primena igara u nastavi zaista je moguća na svim nivoima obrazovanja, podjednako uspešno u radu sa srednjoškolcima, kao i sa učenicima mlađeg školskog uzrasta. Igra se može primeniti u realizaciji sadržaja svih nastavnih predmeta kroz individualni rad, rad u manjoj ili većoj grupi, kroz vannastavne aktivnosti, kao i prilikom utvrđivanja gradiva. Uspeh u primeni igara u nastavi u najvećoj meri zavisi od nastavnika. Njihova uloga u pripremi i vođenju igara je veoma značajna i nije nimalo jednostavna. Oni trebaju da omoguće da se učenje kroz igru odvija nesmetano i spontano. U toku igre pohvalama i podsticajima nastavnici jačaju interesovanje učenika za postizanje što boljih rezultata.

Da bi se igrom ostvarili postavljeni ciljevi i zadaci časa veoma je važno da se izvrši pravilan izbor igre i da se ona realizuje na odgovarajući način, jer je znanje stečeno na takav način dugoročnije, ostaje čak i kada formalno obrazovanje pomalo izbledi.